Dutchman’s Photographs

Počevši od ptičje perspektive bosih stopala koja hodaju kroz plitko more, film preuzima kontrolu i u uzastopnim, kumulativnim slojevima nadodaje kadrove slike-u-slici, sve dok stopala koja hodaju ne vidimo kroz svojevrsni tunel. The Dutchman’s Photographs postaje kinetička reiteracija samoga sebe te se pritom sažeto odvaja od prostorne iluzije započinjući vremenski eksperiment u kojem se nepomične fotografije pretvaraju u filmsku „radnju”.